Knjiga za danas (66): Amin Maluf - Krstaški ratovi u očima Arapa

Istovremeno opčinjen i prestrašen tim Franđima koje je doživeo kao varvare, koje je pobedio, ali koji su, u međuvremenu, uspeli da zavladaju kuglom zemaljskom, arapski svet se ne može odlučiti da na krstaške pohode jednostavno gleda kao na epizodu iz nepovratne prošlosti. Često smo iznenađeni kad otkrijemo u kojoj je meri držanje Arapa prema Zapadu, i uopšte muslimana, i dan-danas pod uticajem događaja za koje se smatra da su okončani pre sedam vekova.

Ova knjiga pripoveda o krstaškim ratovima, od 1096. do 1291, onako kako su ih doživeli i opisali u „drugom taboru“, to jest na arapskoj strani. Zasniva se na svedočenjima savremenika, arapskih istoričara i hroničara, koji ne govore o krstaškim pohodima, već o franačkim najezdama. Pratimo epopeju slavnih sultana Nurudina, Saladina i Bajbarsa, krstaška pustošenja Jerusalima i Carigrada, samoubilačke atentate sekte asasina, ali i brojne političke igre koje su dovodile do neobičnih sporazuma i čudnovatih bitaka, gde u obe suprotstavljene vojske ratuju rame uz rame Arapi, Turci, Franci, Vizantinci... Autor čarobnih romana, Maluf nam otkriva nepoznate stranice istorije u želji da napiše „istinit roman“ o dva burna veka koji su oblikovali odnose Istoka i Zapada.

Odlomak

Amin Maluf je Libanac rođen 1949. u Bejrutu od roditelja Arapa katoličke vere. Studirao je sociologiju i ekonomiju, bio je u svojoj zemlji novinar i ratni reporter, a 1977, pred užasima građanskog rata u svojoj zemlji, prebegao je s porodicom u Pariz. Od tada je malo putovao, a deo godine provodi u svojoj kući na ostrvu Re, na Atlantiku. Piše na izvrsnom francuskom, koji mu nije maternji jezik. Postigao je veliki svetski uspeh esejom Krstaški ratovi u očima Arapa (1983). Potom je objavio nekoliko romana, koji se danas čitaju širom sveta: Leon Afrikanac (1986), Samarkand (1988), Vrtovi svetlosti (1991), Taniosova stena (1993), Levantski đerdan (1996), Baldasarovo putešestvije (2000), Dezorijentisani (2012). Za roman Taniosova stena dobio je Gonkurovu nagradu, najveće francusko književno priznanje. Za esej Poremećenost sveta dobio je francusku nagradu „Knjiga i prava čoveka“. Postao je član Francuske akademije 2011. godine.