Prva Ninova nagrada.
Smeštena u vreme političkih promena i previranja srpskog građanskog društva s kraja XIX i početkom XX veka, priča prati živote Aćima Katića, čoveka tradicionalnog kova i radikala, i njegovih sinova Vukašina i Đorđa. Budući političar i očeva nada, Vukašin se vraća sa studija u Parizu i saopštava da se ženi ćerkom liberala Tošića, Aćimovog političkog neprijatelja, i da prelazi u njegovu stranku. Aćim ga se odriče i, besan zbog sukoba sa sinom, poziva meštane u selu na dizanje bune. Drugi sin Đorđe, ugledan i bogat seljak, i njegova supruga Simka u isto vreme imaju bračne probleme jer godinama nemaju dece. U strahu od gašenja loze, Simka se odlučuje na očajnički potez: da zatrudni sa Đorđevim slugom.
Da li će Aćim i Đorđe prihvatiti dete kao svoju krv, svoje korene? I da li će se Vukašin pomiriti sa ocem ili će politika potpuno razoriti porodične odnose?
„Ćosićevi Koreni su moderan klasik srpske književnosti a piščevo prepoznavanje neuralgičnih tačaka srpskog karaktera i poznavanje njegove psihologije stvorili su bolnu knjigu o srpskim egzistencijalnim korenima XIX veka, kako su nastajali i razvijali se i gde su se zapetljali i pokidali.“ Marko Krstić
„Koreni su biografija naroda i autobiografija pisca koji je postao sopstveni književni lik, manje Ćosić iz neznane Velike Drenove, a više znameniti Katić iz ovekovečenog Prerova.
Koreni su zasađeni u noći istorije, a izdanci dovedeni do naših dana u možda najdužem rukopisu posle naše nepisane poezije.
Pesnik je nadživeo svoju ideologiju da bi ga nadživela poezija ispisana na stranicama koje nemaju strana.“ Matija Bećković
Dobrica Ćosić (1921-2014), pisac, esejista, političar, jedna od najznačajnijih figura srpske istorije i književnosti druge polovine 20. veka. U književnost ulazi 1951. godine sa svojim prvim romanom Daleko je sunce, prvim modernim romanom o jugoslovenskoj revoluciji koji je predstavljao kritiku revolucionarnog terora. Roman je preveden na tridesetak jezika, a samo u SSSR-u štampan u 1.600.000 primeraka. Zatim objavljuje romane: Koreni (1954), Deobe (1961), Bajka (1965), Vreme smrti (tetralogija, 1972–79), Vreme zla – trilogija Grešnik (1985), Otpadnik (1986) i Vernik (1990), Vreme vlasti I (1996) i Vreme vlasti II (2007). Dobitnik je Ninove nagrade dva puta, za romane Koreni i Deobe.
Udruženje književnika Srbije dodelilo mu je 1986. Nagradu UKS za izuzetan značaj za književno stvaralaštvo. Povelju Zadužbine Jakova Ignjatovića iz Budimpešte dobio je 1989. godine. Njegoševa nagrada uručena mu je 1990. godine na Cetinju za troknjižje Vreme zla.
Dva puta je dobio tradicionalnu godišnju nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju domaću knjigu (1990. godine za roman Vernik i 1996. za roman Vreme vlasti I; inače, jedan je od samo tri pisca, uz Slobodana Selenića i Ljiljanu Habjanović Đurović, koji je ovu nagradu dobio više puta). Povodom sedamdesetog rođendana dobio je 1991. godine specijalnu Vukovu nagradu. Juna 1993. dodeljena mu je književna nagrada „Zlatni krst kneza Lazara“, dok je roman Vreme vlasti višestruko nagrađivan (Kočićevo pero 1996, Nagrada „Laza Kostić“ 1996, „Meša Selimović“ 1997, „Petar Kočić“ 1997, Kočićeva nagrada 1998, nagrada „Svetozar Ćorović“ 1997, a ugledni švajcarski list Nuvo Kotidijen je, na osnovu ankete među čitaocima u toj zemlji, početkom maja meseca 1996. ovaj roman proglasio jednim od sedam najboljih evropskih romana). Godine 1998. u Kruševačkom pozorištu uručen mu je „Zlatni krst despota Stefana Lazarevića“.
U Moskvi je maja 2010. postao prvi dobitnik nagrade „Puškin“ za izuzetne zasluge u književnosti, a u okviru Prvog slovenskog foruma umetnosti „Zlatni vitez“ predsednik udruženja pisaca Rusije Valerij Ganičev uručio je Ćosiću i nagradu „Zlatni vitez“ za književno stvaralaštvo.
Dela Dobrice Ćosića prevedena su na tridesetak jezika, a svi romani prevedeni su na francuski gde su dobili najveće pohvale.
#Ćosić #knjige #Koreni #NIN #Laguna #DomaciPisci #VremeSmrti #book #Klasici
Нема коментара:
Постави коментар