Scenario: Tiziano Sclavi/Mauro Marcheselli
Crtez: Marco Soldi
Naslovna: Angelo Stano
Original: Oltre la morte
( You, I thought I knew You …)
Čitanje stripova i knjiga, kao i slušanje muzike i gledanje filmova je ono što volimo da radimo u slobodno vreme. I to je uglavnom jedan opuštajuċi i zabavan proces. Uglavnom. U tom okeanu slova i zvuka sigurno postoje obale do kojih rado doplivate i kojima se rado vraċate, ali znam i da postoje mesta koja biste rado zaobišli a ipak nemožete. Razarajuċi Maelstromi koji vas vuku na dno, mutne i nemirne vode koje vas tresnu o dno svom snagom i drze vas tamo priklještene danima i danima. To je to, onaj potpuni down koji se eto pojavi niotkuda. Bez mnogo razmišljanja i listanja prijavljujem: “Nightswimming”-REM; “Agaetis Byrjun”-Sigur Ros; Lemov “Solaris”; “Sanjaju li androidi elektricne ovce” Filipa Dika; “Plavo” Kieslovskog......I ovaj strip. S druge strane smrti. Ovo je jedna od onih priča zbog kojih mi uvek postane jasnije zašto volim da čitam Dylana (iako ovih dana trubim da bi komotno mogao da postane i dvomesečnjak).
(...You I can not judge…)
Naravno, u pitanju je ljubav. I naravno kad je on upleten onda je to nešto epsko, veċe od života. I dok smo sa Marinom u “Dugačkom pozdravu” putovali nazad, ali ipak sa povratnom kartom u džepu, ovog puta stvari su tu pred nama. Ovde i sada. Ljubav i smrt. Smrt i život. Život za ljubav. Dok Londonom ponovo hara Nevidljivi, Dylana muče strašne more. U snove mu dolazi stara prijateljica Bree. A ipak je nema na staroj adresi. I ako je Dylan udarao recke na svom krevetu, neke je sigurno urezao malo dublje. To se videlo još u prvom susretu kada je on bio spreman učiniti nemoguċe – ostati sa njom, ne pitavši ni zašto ni kako, ni jednom rečiju je ne osuditi, ni jednom ne pomisliti de se (ne)poznaju. Dok su ih izlazeċe sunce, suze i telefon povezivali na kraju te avanture, sada su tu samo sneg, suze i igle za infuziju. Konačno je pronalazi. Adresa je prihvatilište za obolele od AIDS-a u odmaklom stadijumu. Recka na krevetu se urezala i na srcu sečuċi ga do boli dok ga koščate ruke dodiruju i nejaki glas moli da ode zauvek i ne gleda je takvu.
(...You, I thought You knew me)
Oh, pa zar ona ne zna s kim ima posla? Da je ostavi? I koga bi sad bilo briga za Nevidljivog? Pa možda baš Dylana. U svom tom patosu uspeo je da gane i samu Smrt. Ona mu daje šansu, život za život. A kažemo da je smrt neumoljiva. Cena za pakt je sigurno visoka, ali šta mari. Ako u roku od 24 časa ubije nekoga, Bree ce živeti. So simple. I jos kažemo da je smrt nemilosrdna?! Bah, šta je smrt naspram života. Ova jeftina filozofija „a la Dylan“ ovde nalazi svoje uporište. Nekome infarkt, nekome slučajni metak u grudi. Gladnima glad, Snešku Beliċu sunčani dan u januaru, nekome virus AIDS-a, a nekome ipak i deal. Izbor je velik, prevelik, na putu do one koje se svi boje. A kosačica u ovoj priči krade svaki momenat u kojem se pojavljuje. I svojim izgledom (aplauz za Soldija) i naravno vrcavim dijalozima oči u oči sa Dylanom, a onda i sa Blochom. Pa jos i bizarni hint negde na pola priče, i za kraj materinsko naručje na dnu reke. Ovo je po mnogo čemu neuobičajeni Dylan. Ne samo što smrt dominira i na neki bizarni način plete celu priču, veċ imamo i najžesċi, najsuroviji i najkrvaviji dvoboj u celom serijalu. A dali uopšte i postoji mesto za komentar kad Dylan u svom očaju krene da udari Blocha? I zato, kad odložite ovu svesku, dopustite da budete savladani. Predajte se melanholiji i volite nekoga više nego ikada. Ili pokušajte da nadjete nekoga koga ċete voleti više od života. I biċe Vam baš dobro.
A kako isplivati iz svega toga? Ma daj Dailane (Birkeru, ili ko veċ) ne gnjavi. Zar se tako pozdravljaju stari prijatelji? Proċi ċe samo. Ili odvrnite do maksimuma Walking On Sunshine. I pevajte. Kod mene pali.
----------------------------------------
You, I thought I knew You
You I can not judge
You, I thought You knew me
This one laughing quietly
Underneath my breath
(“Nightswimming”-R.E.M)
Izvor: stripovi.com/recenzije
#DylanDog #stripovi #Sclavi #Marcheselli #Bonelli #comics #Stano #horror #Horus #SergioBonelliEditore
Нема коментара:
Постави коментар