Listopad 1986. U mjestašcu nedaleko od Seula pronađen je leš mlade djevojke. Istragu preuzima mjesni policijski detektiv Park Doo-man (S. Kang-ho) koji je odlučan brzo riješiti slučaj.
No stvari se zakompliciraju kad je uskoro pronađena još jedna ubijena žena što policiju navede na zaključak da su zločini povezani te da su žrtve odjevene u crveno ubijane tijekom kiše.
Pomislivši da je slučajni prolaznik počinitelj, Park Doo-man ga pretuče, ali shvati da je riječ o njegovom kolegi iz glavnog grada Seu Tae-yoonu (K. Sang-kyung) koji mu je došao pomoći u istrazi.
I dok je Park nepopravljivi grubijan, Sao drukčijim metodama nastoji pronaći ubojicu. Međutim, njihov prvi uhićenik nije onaj kojeg traže...
Dva mlada para kreću na putovanje bespućima Amerike u potrazi za lokalnom legendom poznatom pod imenom Dr. Sotona. Izgubljeni i zbunjeni, nailaze na obitelj bizarnim luđaka. Ubojstvo, kanibalizam i sotonski rituali, samo su neki od više od 1000 užasa koji ih čekaju...
Dvoje mladih japija odlaze na vikend - ronjenje. Normalno, stvari podu naopako i oni se nađu u vodi, 30 km od obale, okruženi ajkulama...
Ajkule. Prave, žive ajkule. Veliki, oštri zubi. Kada saznate da su do sada nepoznati glumci, Blanchard Ryan i Daniel Travis zaista ušli u vodu sa ajkulama, trideset milja od obale, prvo će te se upitati zbog čega? Odgovor na to pitanje je prilično slojevit. Osnovna ideja iza čitavog projekta je potekla iz senzibilteta koji je u svet filma uveo film Veštica iz Blera. Ako se Kentisovoj fasciniranosti lo-fi hororom doda činjenica da još od Spielbergovog filma Ajkula nije bilo pristojnog filma o zubatim nemanima, jasno je da Open Water u tom neispunjenom prostoru traži svoje mesto. Kentisov film ima privlačnost za generacije odrasle na Jackassu. Uostalom, u svim kulturama postoji fascinacija gotovo pornografskim nasiljem i opasnošću. Open Water je samo korak od snaf filma. Dovoljno je bilo da neka od ajkula zagrize jednog od dvoje glumaca koji su se tri nedelje brčkali u vodi punoj ajkula. Zbog toga je Open Water mnogo značajniji film nego što se to može pomisliti na prvo gledanje. Pomeranje granica uvek izgleda slučajno, međutim Chris Kentis je kao i ekipa Veštice iz Blera sa popriličnim predumišljajem obavio svoj zločin. Film je sam po sebi jedinstven i ne treba mu posebna reklama. Deo publike fasciniran takvim temama (uglanom tinejdžeri) će svakako gledati film o ribi i tipu koji su okruženi PRAVIM ajkulama! Nadaće se da će dovoljno kritičara hvaliti originalan pristup i Kentis će dobiti priliku da snimi pravi film. Znači u pitanju je samo dobro osmišljen trik zbog publiciteta. Uglavnom je tako, uz srećnu okolnost da je Kentis pokazao prilično veštine (nije teško održati napetost kada su vam glumci morska čudovišta).
Posebna priča su glumci koji su dozvolili da ih režiser nagovori da uopšte uđu u vodu. Zar je potreba da se nečije ime pojavi na špici toliko jaka da se potpuno potisne iskonski strah? Ako su ovo preživeli, njih dvoje imaju sjajnu budućnost u Hollywoodu. Kao i u mnogim sličnim situacijama, kada adrenalin preplavi sistem, teško je sve to doživeti kao glumu. Kako odglumiti preplašenost kada vam ispred nosa pliva bela ajkula? Interesantno je da bez obzira na okolnosti ni za trenutak nemate osećaj da je u pitanju dokumentarac (mada u izvesnom , perverznom smislu, Open Water ima osnovu dokumentarca). To je samo zbog činjenice da su svi učesnici svojom voljom (pri čistoj svesti?) ušli u vodu, tj. projekat.
Ne zaboravite, nema dresera, u filmu su prave ajkule (što bi rekli, divlje životinje) koje ne prate dogovoreni scenario. Dakle, to je ta posebna aroma, što jedan deo glumačke ekipe, tj. ajkule ne glume po planu. Potpuno postmodernistički i istovremeno potpuno idiotski, ali u tome i jeste štos sa postmodernom. Ljubitelji umetnosti su dobili svoj horor, a postavlja se pitanje šta je sledeće? Da li će neko biti neoriginalan pa će umesto ajkula pozvati bele medvede, ili recimo lavove. Možda će neko podeliti glumcima bojevu municiju, ili će uvrstiti dokumentarne snimke pljačke u akcioni film? Sve to i nije toliko bitno,važno je da će Kentisov film zauzeti svoje mesto u filmskoj istoriji.
Sirovo ostvarenje kao što je Open Water, najbolje će oceniti vreme. Pogledajte samo šta bi oko silne frke koju je izazvao film Projekat: Veštica iz Blera. Ljudi srećom brzo zaboravljaju, što je osećanje intenzivnije (u ovom slučaju strah) više se potiskuje. Živela represivnost.
Kada Elizabet Svon (Kira Najtli), kćerku guvernera Svona (Džonatan Prajs), kidnapuje grupa pirata, koju predvodi kapetan Barbosa (Džefri Raš), i odvede je na svoj brod "Crni biser", Vil Tarner (Orlando Blum), mladić koji voli Elizabet bez obzira na to što je obećana drugome, kreće da je spase. Pošto to nije misija za jednog čoveka, pa Vil rado prihvata pomoć neustrašivog brodskog kapetana Džeka Speroua (Džoni Dep
Njih dvojica kreću u potragu za "Crnim biserom", ali odmah na početku otkrivaju daBarbosa i njegovi asistenti nisu obični pirati. Osuđeni na obitavanje između života i smrti,Barbosa i njegova posada izgledaju zastrašujuće. Kada otkriju koji je jedini način da spasu Elizabet, Džek i Vil su primorani da krenu u trku sa vremenom i u bitku protiv njenih otimača da bi spasili ovu damu.
