Knjiga za danas (94): Džek London - Kralj alkohola

Knjiga “Kralj alkohol” je u originalu objavljena pod imenom “Džon Barlikom” 1913. godine. Ime Džon Barlikom je sinonim za alkohol, a potiče iz engleske narodne pesme iz XVII veka.

U ovorm autobiografskom romanu, Džek London je izneo mnogo intimnih podataka koji su do tada bili nepoznati. U njemu je opisao istoriju jednog pijanice od svog prvog gutljaja pa sve do potpunog robovanja alkoholu.

Da bi što bolje opisao svoju borbu sa alkoholom, Džek London personalizuje alkohol u vidu lika Džona Barlikoma. pridajući mu osobine lukavosti, podmuklosti i moći ubeđivanja. Sa tom imaginarnom ličnošću pisac vodi borbu na život i smrt i pokazuje da se ne boji Džona Barlikoma. već mu prkosi i nastoji da ga u toj borbi pobedi.

Džek London je napravio Džona Barlikoma predstavnikom "bele logike". čiji je glavni značaj u tome što menja i izvrće ustaljene vrednosti, što nagoni čoveka da sumnja u ono što je istinito i da veruje u ono što je nemoguće.

Ono što je veoma bitno za ovaj roman, jeste da je Džek London postavio sebi za cilj da prikaže ne samo psihologiju i filozofiju pijanice. nego je pošao mnogo dalje, ušavši u samu filozofiju pijanstva, sa svim štetnim i kobnim posledicama kako za pojedinca, tako i za celokupno društvo.

Knjiga za danas (87): Brem Stoker - Gospa sa pokrovom

:

„Gospa sa pokrovom“ je objavljena 1909. i očigledno je da je ovaj roman, jedanaesti od dvanaest koliko ih je objavio, još jedna od napisanih i štampanih posledica piščevog višedecenijskog detaljnog izučavanja, štaviše prave fascinacije Balkanom. I roman „Drakula“ iz 1897. bio je posledica ovog Stokerovog fokusiranja pažnje na naše poluostrvo.

Bio je opsednut, kao tada i ceo ostatak Evrope, egzotičnim, dalekim i uznemirujućim aktuelnim (i po njemu, oslobodilačkim!) Balkanskim  ratovima, kao i njihovim posledicama. Stoga, ovo je i delo futurološke SF, jer pretpostavlja buduću administrativnu i državnu organizaciju ovog prostora.

Roman počinje izvodom iz okultističkog dnevnika datiranim sa: januar 1907. Potom se 4. jula 1892. nastavlja sa čitanjem testamenta, a završava 1. jula 1909, i to hepiendom u novostvorenoj herojskoj državi Balki, premda je to relativno, jer ova proza nelinearne naracije, sa mnogo fantastičkih elemenata i uz pomoć „rekonstruisanih“ događaja, čitaoca neretkim „fidbekovima“ povremeno hronološki „šeta“ nazad-napred.

Knjiga za danas (84): Nikola Jovanović - Dorijanovo zaveštanje

Priča romana je smeštena na ogromni kontinent Ardaniju. Ostareli vladar Novog Carstva, Henrik Osloboditelj, upravo je izgubio bitku sa davno prognanim narodom Mitraditima što jaše na zastrašujućim Elfantima. Severna granica je pala i klonuli car poziva sebi svog miljenika Tea, nekadašnjeg kapetana elitnog odreda Besmrtnih. Teov zadatak je da stigne u Svetigrad pre Mitradita, i iznese svete relikvije iz drevnog grada. Međutim, Teo shvata da Svetigrad nije samo grad stotinu vera već i mesto hiljadugodišnjeg sukoba ljudi i Enarija, rase nalik vilinskoj. Našavši se između sukobljenih strana Teo počinje da sklapa zastrašujuću priču o predstojećem uništenju Ardanije.

Jedni bi da zadrže stečeno, drugi da povrate izgubljeno, ali sudbina nije u legijama ratnika, crvenim piramidama, hladnim tvrđavama i mističnim srebrnim šumama. Tajnu čuvaju drevne relikvije i duše nekoliko ljudi koje su dotakli prsti sudbine. Da li je to pauk što plete mrežu izdaje, tajna društva, izgubljeni narod, ili, možda, senka sa nožem od vulkanskog stakla, otkrijte u uvodnom delu uzbudljive epskofantastične sage Dorijanovo zaveštanje.