Knjiga za danas (95): Slobodan Selenić - Očevi i oci

„Socijalne i političke prekretnice u Jugoslaviji čine fabulu najzačajnijeg romana Očevi i oci (1985) plodnog srpskog pisca Slobodana Selenića. Zbog svog beskompromisnog preseka zamršene scene predratne srpske i jugoslovenske politike, svog nepatvorenog antikomunizma u kome se vešto prepliću porodična i društvena drama epohe, ovaj roman bilo bi teško objaviti pre Titove smrti 1980. U epilogu ove tragične poluvekovne porodične sage, u poslednjim godinama Drugog svetskog rata, Mihajlo Medaković, sin pripadnika predratne građanske aristokratije, sve dublje se upliće u komunistički pokret, i njegove očigledne simpatije prema komunistima pružaju Seleniću priliku da dâ oduška svom gnušanju prema ciničnim ujdurmama zagovornika besklasnog društva i, istovremeno, preziru prema nacionalističkoj politici mnogih svojih sunarodnika.“ 

Harold B. Sigel: Istorija književnosti Istočne Evrope posle 1945.

Odlomak

Izvor: laguna.rs

Knjiga za danas (93): Mirko Kovač - Vrata od utrobe

Roman Vrata od utrobe najnagrađivaniji je roman Mirka Kovača, ovjenčan "NIN-ovom nagradom" – najuglednijom nagradom za roman na južnoslavenskim prostorima 1978. i "Nagradom Željezare Sisak" 1979. godine. Bio je najčitanija knjiga 1980., a u izboru najuglednijih intelektualaca u časopisu Dani Vrata od utrobe proglašena su najboljim romanom dvadesetoga stoljeća, odmah nakon romana Meše Selimovića Derviš i smrt, te Travničke kronike Ive Andrića.

Roman je to o istočnoj Hercegovini. Roman o komunističkom osvajanju vlasti, o retorziji i odmazdi među društvenim klasama, etnijama i ljudima. Može se čitati i kao porodična saga. O mjestu L kod Trebinja. Teška knjiga. A opet vrijedi je čitati. Nije za opuštanje.

Mirko Kovač rođen je 26. decembra 1938. u Petrovićima blizu Bileće, u Crnoj Gori. Rano je otišao od kuće, s jedinim ciljem da postane pisac, sam se izdržavao i školovao, menjao gimnazije, najčešće zbog sukoba s profesorima, pohađao Akademiju za pozorište i film u Beogradu, odsek dramaturgije, koju nije završio jer je već tada u Novom Sadu objavio roman Gubilište (1962), koji se odmah našao na tapetu „ideoloških glavoseča“. Hajka na mladog pisca, optuživanog zbog „mračne slike sveta“, trajala je gotovo godinu dana. Živi između Beograda i Zagreba, gde je za Jadran-film napisao šest scenarija. Mnogi filmovi nastali prema njegovim scenarijima dobili su domaće i svetske nagrade; Lisice (1969) proglašene su za jedan od najboljih hrvatskih filmova svih vremena, nagrađivani su i Okupacija u 26 slika (1978), Pad Italije (1981) i dr. Istovremeno piše i za pozorište: u Kamernom teatru u Sarajevu izvedena je drama Osipate se polako, vaša visosti, ali je posle premijere zabranjena, a pisac optužen da je pravio aluzije na tadašnjeg predsednika Tita. U mostarskom Narodnom pozorištu izvedena mu je drama Iskušenje, takođe zabranjena. Od televizijskih drama koje je napisao dve su izvedene na TV Zagreb. U beogradskoj izdavačkoj kući „Prosveta“ objavljuje roman Moja sestra Elida (1965), koji je iste godine preveden na nemački, a 1971. nezavisni izdavač S. Mašić objavljuje Kovačev roman Životopis Malvine Trifković (dramatizovan i izveden u Ateljeu 212 u Beogradu 1973). Roman je preveden na engleski, francuski, italijanski, holandski, mađarski i švedski jezik. Godine 1971. objavljuje u „Prosveti“ i zbirku pripovedaka Rane Luke Meštrevića, koja je dobila nagradu „Milovan Glišić“. Dve godine posle toga knjiga biva povučena iz knjižara i osuđena kao „crna slika stvarnosti“, a pisac proglašen „perjanicom crnog talasa“, pravca koji je tretiran kao izraz „skretanja u kulturi“. Kovač sve više inklinira Zagrebu, gde radi za film i televiziju i objavljuje romane Ruganje s dušom (1976) i Vrata od utrobe (1978), za koji dobija niz nagrada, između ostalih Ninovu nagradu za roman godine. Roman izlazi u džepnom izdanju u tiražu od trideset hiljada primjeraka. Esejističku prozu Evropska trulež objavljuje 1986. u „Prosveti“, a u „Bigzu“ zbirku pripovedaka Nebeski zaručnici 1987, za koju dobija nagradu BIGZ-a za knjigu godine. Studentski kulturni centar iz Beograda objavljuje mu knjigu scenarija Okupacija u 26 slika i drugi scenariji 1990. godine. 

U drugoj polovini osamdesetih sve se više angažuje protiv Miloševićevog režima i srpskog nacionalizma, s Filipom Davidom i istomišljenicima osniva nezavisno udruženje Forum pisaca i distancira se od srpskog Udruženja književnika, sudeluje u osnivanju Beogradskoga kruga, koji objavljuje njegov esej Bodež u srcu 1995. Pripovetke Na odru objavljuje „Samizdat B92“ 1996. godine, a iz Beograda sarađuje sa zagrebačkim nedeljnikom Danas. U Beogradu na jednom skupu Šešeljeve pristalice razbijaju mu glavu, zasut je pretnjama, pa krajem 1991. napušta Beograd i stalno se nastanjuje u Hrvatskoj, u Rovinju. Postaje stalni saradnik splitskog nedeljnika Feral Tribune i nepromenjenim tempom nastavlja da piše i protiv hrvatskog nacionalizma. U Rovinju rediguje stare i piše nove knjige: Kristalne rešetke (2004), Grad u zrcalu (2008), pripovijetke Ruže za Nives Koen (2010), novu verziju Ruganja s dušom te dve drame, izvedene u Crnogorskom narodnom pozorištu u Podgorici kao i knjige eseja Pisanje ili nostalgija (2008) i Elita gora od rulje (2009). S Filipom Davidom objavljuje Knjigu pisama 1992–1995 (1998). Dobitnik je mnogih međunarodnih i domaćih nagrada, između ostalih Herderove nagrade, nagrade Tucholsky, Ninove nagrade za roman, Andrićeve nagrade (za pripovetku Slike iz porodičnog albuma Meštrevića, 1980), slovenačke nagrade Vilenica, bosanskih nagrada „Bosanski stećak“ i „Meša Selimović“, crnogorskih nagrada „13. jul“, „Stjepan Mitrov Ljubiša“ i Njegoševe nagrade, te hrvatskih nagrada „Vladimir Nazor“, „August Šenoa“, nagrade „Jutarnjeg lista“, nagrade „Kiklop“ i drugih. Knjige su mu prevedene na desetak jezika.

Knjiga za danas (91): Branislav Janković - Suze Svetog Nikole

Od autora romana O vukovima i senkama.

Kad se gresi nagomilaju, put ka iskupljenju postaje neizdrživ…

U ratu protiv svojih najvećih strahova, jedan čovek će morati da napiše knjigu plača i hrabrosti. U borbi za njegovu dušu, Sveti Nikola će morati da je pročita. 

Negde u Srbiji, na međi dva sveta, samuje mesto zvano Studenac. U njega se, nakon plovidbe beskrajnim morima i krvave epopeje Prvog svetskog rata, vraća Gmitar Milošević, u inat košmarima koji ga progone i uprkos predskazanju koje kazuje da će ga tamo sačekati smrt. Baš na 22. maj, letnjeg Svetog Nikolu, iznad Studenca će se otvoriti vrata neke druge stvarnosti i nekog drugog vremena. Ono što će proći kroz njih nateraće i najhrabrije da zadrhte od straha. 

Od autora romana O vukovima i senkama dolazi priča o grehu i spasenju, zemlji i nebu, anđelima i demonima i svecu čije se ime u Srbiji najviše slavi.

Odlomak

Izvor: laguna.rs

Knjiga za danas (84): Nikola Jovanović - Dorijanovo zaveštanje

Priča romana je smeštena na ogromni kontinent Ardaniju. Ostareli vladar Novog Carstva, Henrik Osloboditelj, upravo je izgubio bitku sa davno prognanim narodom Mitraditima što jaše na zastrašujućim Elfantima. Severna granica je pala i klonuli car poziva sebi svog miljenika Tea, nekadašnjeg kapetana elitnog odreda Besmrtnih. Teov zadatak je da stigne u Svetigrad pre Mitradita, i iznese svete relikvije iz drevnog grada. Međutim, Teo shvata da Svetigrad nije samo grad stotinu vera već i mesto hiljadugodišnjeg sukoba ljudi i Enarija, rase nalik vilinskoj. Našavši se između sukobljenih strana Teo počinje da sklapa zastrašujuću priču o predstojećem uništenju Ardanije.

Jedni bi da zadrže stečeno, drugi da povrate izgubljeno, ali sudbina nije u legijama ratnika, crvenim piramidama, hladnim tvrđavama i mističnim srebrnim šumama. Tajnu čuvaju drevne relikvije i duše nekoliko ljudi koje su dotakli prsti sudbine. Da li je to pauk što plete mrežu izdaje, tajna društva, izgubljeni narod, ili, možda, senka sa nožem od vulkanskog stakla, otkrijte u uvodnom delu uzbudljive epskofantastične sage Dorijanovo zaveštanje.

Knjiga za danas (80): Filip David - Kuća sećanja i zaborava

Dobitnik Ninove nagrade za 2014. godinu.

Dobitnik Nagrade za najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka u Srbiji za 2015. godinu.

Svako ponekad poželi da bude neko drugi, ali šta ako dobije priliku za to? 

Albert Vajs je još od detinjstva imao prilike da promeni svoj identitet. Nakon što je 1942. godine pod okriljem užasnog rata ostao bez roditelja i brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji ga nazivaju Hans i nude mu da zameni njihovog nestalog sina i tako se spase od sigurne smrti. Albert se tada ipak odlučuje da sačuva svoj identitet i pobegne iz nemačke porodice koja ga je umalo usvojila.

Mnogo godina kasnije, na jednoj od konferencija o Drugom svetskom ratu na kojima učestvuje, Vajs lutajući noću njujorškim ulicama nailazi na „Kuću sećanja i zaborava“. U jednoj od prostorija ovog neobičnog zdanja pohranjeno je nepregledno istorijsko pamćenje. Albert u jednom ekranu može da kao na filmu vidi scene stradanja svojih roditelja i Elijahovog nestanka za koji se oseća krivim, jer je mlađi brat bio poveren njemu na čuvanje. Ogromni bol koji je osetio jače no ikad može da nestane ako on u sledećoj prostoriji ove čudesne kuće izbriše sopstveno pamćenje ili, čak, iščezne poput svog rođaka, čuvenog iluzioniste Hudinija (Erika Vajsa). Hoće li Albert iskoristiti poslednju šansu da promeni svoj identitet u skladu sa rečima jednog svog prijatelja i sunarodnika „Pamćenje je strašnije od svakog zaborava“ ili će odlučiti da ostane to što jeste, bez obzira na bol koji ga razdire?

Pisana u prepoznatljivom stilu uglednog autora, Kuća sećanja i zaborava je jedan od najautentičnijih romana novije srpske književnosti.

Odlomak

Filip David (1940, Kragujevac). Diplomirao je na Filološkom fakultetu (Jugoslovenska i svetska književnost) i na Akademiji za pozorište, film, radio i TV (grupa Dramaturgija). Književnik, dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd i profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Jedan od osnivača „Nezavisnih pisaca“, udruženja osnovanog 1989. u Sarajevu koje je okupljalo najznačajnije pisce iz svih delova bivše Jugoslavije, osnivač „Beogradskog kruga“ (1990), udruženja nezavisnih intelektualaca, „Foruma pisaca“ i član međunarodne književne asocijacije „Grupa 99“ osnovane na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu.

Napisao je više TV drama i filmskih scenarija. Objavio knjige pripovedaka: „Bunar u tamnoj šumi“, „Zapisi o stvarnom i nestvarnom“, „Princ vatre“, „Sabrane i nove priče“; romane: „Hodočasnici neba i zemlje“, „San o ljubavi i smrti“ i „Kuća sećanja i zaborava“; knjige eseja: „Fragmenti iz mračnih vremena“, „Jesmo li čudovišta“, „Svetovi u haosu“. Zajedno sa Mirkom Kovačem objavio „Knjigu pisama 1992–1995.“

Pripovetke i romani su između ostalih dobili nagrade: Mladosti, „Milan Rakić“, BIGZ-ovu i Prosvetinu nagradu za knjigu godine, kao i Andrićevu nagradu. Dobitnik je Ninove nagrade za roman „Kuća sećanja i zaborava“ 2014. godine. 

Knjige su mu prevedene na švedski, francuski, poljski, mađarski, italijanski, albanski, esperanto, makedonski, slovenački, objavljene u Hrvatskoj, a pripovetke se nalaze u dvadesetak antologija.

Kao dramaturg, koscenarista ili scenarista radio je, između ostalog, i na filmovima: „Okupacija u 26 slika“, „Pad Italije“, „Ko to tamo peva“, „Bure baruta“ (nagrada kritike u Veneciji, nagarada Feliks za najbolji evropski film godine), „Poseban tretman“ (nagrada u Kanu), „Paviljon 6“, „San zimske noći“ (Gran pri filmskog festivala u San Sebastijanu), „Optimisti“ (Gran pri u Valjadoidu i Ženevi).

Izvor: laguna.rs

Knjiga za danas (77): Slobodan Selenić - Memoari Pere Bogalja

Prvi Selenićev roman, Memoari Pere Bogalja (1968), remek-delo nove generacije posleratnih srpskih pisaca, čita se nadušak usled svoje stilske lakoće i savršenosti, univerzalnosti svojih poruka i upečatljivog snimka vremena koji je zasvagda ostavio trag u savremenoj srpskoj prozi.

Izopšten iz društva „nogatog čovečanstva“, nesrećnim slučajem obogaljen kao dete u jednom zbegu za vreme Drugog svetskog rata, Pera Bogalj svojim nesvakidašnjim memoarima ispisuje dramu posleratnog raspadanja partizanske morala i secira društvo koje je, u ime nedostižnih ideala, građanski poredak zamenilo još gorim i nepravednijim. Isprva nadoknađujući svoj nedostatak kožnim mantilom pustog silnika nove vlasti, zavaljenog u svoja invalidska kolica, ovaj „kentaur na točkovima“ najzad ostaje zgađen nad svetom koji ga okružuje. 

Odlomak

Slobodan Selenić je rođen 1933. godine u Pakracu. Pisao je pozorišnu kritiku i bio redovni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Napisao je sledeće romane:Memoari Pere Bogalja (1968, Oktobarska nagrada grada Beograda za književnost), Prijatelji (1980, NIN-ova nagrada, Nagrada Biblioteke SR Srbijeza najčitaniju knjigu 1981), Pismo/glava (1982), Očevi i oci (1985), Timor mortis (1989, nagradajugoslovenske kritike „Meša Selimović“), Ubistvo s predumišljajem (1993, Nagrada Biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu 1994. i 1995). Posthumno su mu objavljeni roman Malajsko ludilo (2003) i pozorišne kritike Dramsko doba (2005, priredioFeliks Pašić), objavljivane od 1956. do 1978. godine. Napisaoje tri drame: Kosančićev venac 7 (prvoizvođenjemarta1982.u Ateljeu212), Ruženje naroda u dva dela (prvo izvođenje decembra1987. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Sterijina nagrada za najbolji tekst 1988), Knez Pavle (prvo izvođenje maja 1991. u Jugoslovenskom dramskom pozorištu). Iz oblasti dramske teorije i kritike objavio je sledeće knjige: Angažmanu dramskoj formi (1965. i 2003), Dramski pravci XX veka (1971. i 2002), i antologije Avangardna drama (1964), Antologija savremene srpske drame (1977). Knjiga razgovora i političkih eseja Iskorak u stvarnost objavljena je1995. i 2003. godine. 

Umro je 1995. godine u Beogradu.

Izvor: laguna.rs

Knjiga za danas (74): Dejan Ognjanović - Zavodnik

Zabačeno, opustelo selo u brdima jugoistočne Srbije.

Profesor iz grada na neobičnom zadatku.

Njegovi učenici su brat i sestra o kojima se stara baka... a možda i otac?

Ali, otac je mrtav već godinu dana.

Da li to njegova senka bdije nad snom dvoje blizanaca – ili nešto još mračnije, iz dubine šume, iz blizine izvora na koji više niko iz sela ne ide: izvora zvanog Zavodnik?

Kakve tajne kriju polusrušene kuće, stara groblja, u korov zarasle njive, duboke šume, brda i mračne pećine?

Pripremite se za stravu kakvu niste osetili još od slušanja bakinih strašnih priča, od detinjih košmara i prvog gledanja Leptirice... 

ZAVODNIK je ruralni gotik; moderna verzija priče o duhovima (u širem smislu reči); psiho-etnološka studija; folk-horor... To je vežba iz suzdržavanja, neodređenosti, sugestije, atmosfere... Vežba iz čiste strave, bez kasapljenja, bez tuče, pucnjave i jurnjave, bez komedije, persiflaže... Ukratko, tekst koji, uz sve konotativne potencijale tema i ideja koje obrađuje, ima za cilj da vas naježi i zaplaši.

http://cultofghoul.blogspot.rs/

http://www.orfelin.info/izdanja.html

Knjiga za danas (73): Aleksandar Tešić - Kletva Kainova

Suočena sa izbijanjem nove epidemije kuge s teritorije Osmanlijskog carstva, Habsburška monarhija je početkom 18. veka podigla sanitarni kordon u dužini od skoro 1900 km. Protezao se južnom i istočnom granicom monarhije i Transilvanije, i predstavljao najduži stalni kopneni kordon u evropskoj istoriji.

Međutim, od neprijateljskih Osmanlija stizala je pošast strašnija od kuge. Epidemija vampirizma potresala je južne granice monarhije i prodirala u njenu unutrašnjost.

Koliko su ozbiljno shvatali problem vidi se po tome što su lokalni organi vlasti morali direktno da obaveštavaju Dvorski ratni savet u Beču i njihovu Dvorsku sanitarnu komisiju, Sanitätshofkommission. Zvaničan naziv za vampirizam bio je magia posthuma, po istoimenoj studiji Karla Ferdinanda de Šerca iz 1706.

Knjiga sadrži tri autentična izveštaja austrijskih vojnih lekara, od kojih je jedan prvi put prevedeni na srpski jezik sa staronemačkog. Ne zanosite se zapadnjačkim predstavama o vampirima koji su netačni, otkrijte pravu prirodu vampirizma i kako su se naši preci borili protiv njih!

Izvor: strahor.com

Knjiga za danas (69): Slavomir Nastasijević - Despot Stefan

Ovaj zanimljivi roman Slavomira Nastasijevića pokušava da pruži odgovor na suštinsko pitanje: šta preduzeti i kako se ponašati u vreme kada je maladržava stešnjena između dve preteće sile? Srpska država, bolje rečeno ostaci srpske države u doba Stefana Lazarevića našli su se između Turske i Ugarske. Opisujući sumornu prošlost, Nastasijević ne zaboravlja vedriju stranu života. Ona se ispoljava u odnosima dva odmetnika i vešta ratnika, Teodosija Mukotrpnog i njegovog druga Spasenija, mladića bez jednog uha. NJihovi likovi i postupci osvajaju čitaoca. Pisac do detalja opisuje sukobe na Rovinama, kod Nikopolja i Angore.

Videti jos:
Slavomir Nastasijević - Teško pobeđenima

Knjiga za danas (65): Danilo Kiš - Rani jadi

Rani jadi je zbirka priča srpskog pisca Danila Kiša i prvi deo trilogije Porodični cirkus. Objavljena je 1970. godine, s tim što je priča pod nazivom 'Eolska harfa' dodata 1983. godine. Ova knjiga, zajedno sa romanima Bašta, pepeo i Peščanik, pripada takozvanom porodičnom ciklusu romana Danila Kiša. Namenjena je, kako stoji u podnaslovu, „za decu i osetljive“. U zbirci Rani jadi se kroz nekoliko priča oslikava lični razvoj dečaka Andreasa Sama. Pisac je dobio Andrićevu nagradu za ovo delo.

Knjiga za danas (61): Branislav Janković - O vukovima i senkama

Kroz stoljeća ... tu je tajna ...

U magli daleke prošlosti starih bogova su napustili ljudi u tajnim skladištenje i nestao kršćana. Od tada, ne prestaje da traži drvenoj kutiji koja krije tajnu i mudrost. Glavni lik romana Sibin Marković-Volf, penzionisani srpska vojska velikih, pokrenut je u "Vern", organizacija koja stoljećima čuva drvenoj kutiji. U skladu sa svojim aspiracijama i ima heroina, Senka Bogdanović, kao pripadnik antiterorističke organizacije Srpske pravoslavne crkve. U borbi za moćni brod koji drži tajno znanje uključeni i Templari, komunista i neke vrlo dobro poznate istorijske ličnosti. Srpski revolucionarni trenutke istorije u ovom romanu se vide očima onih koji su, kroz stoljeća, došao u kontakt s njom. Sveti Sava, Princeza Olivera Hrebeljanović, Stevan Sinđelić, Aleksandar Ranković ... samo su neki od stražara tajne.

Ova knjiga je paralelni istoriju Srbije, ali i paralelno priču o ljubavi koja veže pripadnici sukobljenih strana, i Shadow Wolf.

Odlomak

Branislav Janković je rođen 1969. godine u Nišu. Godinama se bavi novinarstvom. Objavio je romane "O vukovima i sjene" (2011.), "Suze Svetog Nikole" (2013.), "Vjetrovi zla" (2015.) i "Peti žice" (2015.), kao i zbirka kratkih priča "Bezimeni" (2014.).

Izvor: laguna.rs

#Jankovic #Nis #Laguna #knjige #book #triler 

Knjiga za danas (60): Borislav Pekić - Atlantida

Između njega i sveta postoji zid mračne tajne...

Radnja se događa danas, ali budućnost je već prošla!

„Još od prapostojanja, još od zore čovečanstva, vodi se na ovoj planeti najpresudniji i najkrvavljiji građanski rat koji od ovih sporednih, sekundarnih, nevažnih, niko i ne primećuje. To je rat između ljudi i androida. U Atlantidi ću eliminisati sve elemente fabule i baviti se isključivo svojim shvatanjem da je ova naša civilizacija već hiljadama godina metaforično – androidska.“

Borislav Pekić

Posle više od dvadeset godina ponovo je pred čitaocima Pekićeva knjiga koja je deo antropološke trilogije Besnilo – Atlantida – 1999. Dinamična priča o borbi između robotske i ljudske civilizacije koje uporedo obitavaju na zemlji, ovaj roman je spoj negativne utopije, klasičnog epa i fantastičnog trilera. „I tako već ulazimo u čarobnu tajnu. A tajne se ne ispovedaju.“ 

Izvor: laguna.rs

Videti jos:

Borislav Pekić - Besnilo

Borislav Pekić - Vreme čuda

#Pekic #knjige #Laguna #book #Atlantida #domaci #pisci 

Knjiga za danas (59): Branko Ćopić - Gluvi barut

#Copic #knjige #klasici #book 

Knjiga za danas (58): Aleksandar Tešić - Kosingas:Bezdanj

U drugom nastavku epske pustolovine Kosingas, Kraljević Marko i monah Gavrilo hitaju ka Bezdanu, gde Marko treba da uspostavi znamen i postane Ratnik iz Proročanstva Vatre. Obruč njihovih protivnika se sužava, a krvav trag za dvojicom glavnih likova postaje sve duži i strašniji. Uprkos tome, dobijaju nove nove saveznike krsnike i drevne zduhaće reda Belog Vuka Strahora.

portalibris.rs

Videti jos:

Aleksandar Tešić - Kosingas:Red zmaja

#Tešić #Kosingas #fantastika #istorijski #roman #KraljevićMarko #zmaj #Gavrilo #knjige #book #Portalibris #Bezdanj

Knjiga za danas (57): Ivana Dimić - Arzamas

Dobitnica Ninove nagrade za 2016. godinu.

Drama i priča. Stvarno i magično. Ljubav nasuprot smrti.

„Knjiga potresne iskrenosti, i vedre bodrosti, satkana od dramskog koje se magično preobražava u romaneskno. Razgovori koji se čine komički, a nisu – razmišljanja koja se čine tužna, a nisu. Pripada retkom, i zanimljivom žanru danse macabre, i jeste ono bodlerovsko da se – smrt smeje našim ludostima, i nije to. Nije igra nego nadigravanje. I pisac to mudro dokazuje: suprotstavlja se smrti – moć ljubavi, jedini njen dostojan protivnik.“ Predrag Bajčetić

„Ivana Dimić, čini se, priča o sebi, a zapravo priča o čudu povratka iz sna. Ona uspostavlja svojevrsni ritam koji izlazi iz sudara dve teme, iz nespojivosti dve sfere – stvarnosti i onostranog. I kao kad nas Laza Kostić uvodi u onaj predeo „među javom i med snom“, ovo pripovedanje suprotstavlja se življenju, jer život i jeste neprekidna smena, sve do trenutka večnosti.“ Dejan Mijač

„Kada sam pročitao ovu knjigu prva reakcija mi je bila da od Ivane Dimić zatražim filmska prava. To je, u stvari, bila sasvim nesmotrena reakcija jer je moje oduševljenje bilo uzrokovano savršenom literaturom koju sam držao u ruci a koja, ako je već savršena, nema šta da traži u drugim umetnostima. Stvarno, ono što je Ivana napisala ne može se meriti ni sa čim drugim, čak ni sa onim što volimo u njenom stvaralaštvu. Sasvim neverovatna, dva potpuno različita literarna toka iznedrili su nešto treće, čarobno i nedokučivo u isto vreme.“ Goran Marković

Odlomak

Ivana Dimić (Beograd, 1957), diplomirani dramaturg, autor je brojnih kratkih priča, drama, dramatizacija i TV scenarija. Osim toga, prevodi sa engleskog i francuskog jezika i radi kao dramaturg u beogradskim pozorištima. Obavljala je funkcije pomoćnika ministra za kulturu, direktora drame Narodnog pozorišta i direktora Ateljea 212. Član je Srpskog književnog društva od 2001, a od 2005. ima status istaknutog umetnika. 

Objavljene knjige priča: Crna zelen (1995), Mahorka, mastilo i muž (1998), Uzimanje vremena (2001), Ima li koga? (2006), Popis imovine (2009).

Izvedene drame: Pred ogledalom (Atelje 212, 1986), Pepeljuga (Malo pozorište „Duško Radović“, 1989), Beli ugao (objavljena u časopisu Književnost 1998), Golje (Pozorište na Terazijama, 2001), Zmajovini pangalozi (Pozorište „Boško Buha“, 2007).

Izvedene dramatizacije: Mamac – prema romanima D. Albaharija (Narodno pozorište, 1998), Cigani lete u nebo – prema pripoveci M. Gorkog (Pozorište na Terazijama, 2004), Petar Pan – prema romanu M. Barija (Pozorište „Boško Buha“, 2010).

Prevodi: drame sa engleskog M. Frejna, H. Pintera, N. Kauarda, B. Eltona, R. Munro, M. Džons, Maknelija i T. Stoparda; romani sa engleskog A. Makola Smita Prva damska detektivska agencija i Žirafine suze, kao i Umreti u Čikagu N. Tešić; drame sa francuskog V. Sardua, M. Marivoa, R. Kusa, E. Joneska, J. Reze, V. Lanua. 

Nagrade: Nagrada Tiba festivala za najbolji dramski tekst za Zmajovine pangaloze (2010), Zlatni beočug za trajni doprinos kulturi (2011), godišnja nagrada za predstave Henri Šesti i Ženski orkestar (2012).

Živi i radi u Beogradu.

Izvor: laguna.rs

#IvanaDimic #NIN #nagrada #knjige #Laguna #book #drama

Knjiga za danas (55): Goran Petrović – Opsada Crkve Svetog Spasa

Opsada crkve Svetog Spasa je remek-delo srpske književnosti ravno onima koja su u drugim razdobljima nastajala ispod pera Andrića i Crnjanskog, ili Kiša i Pekića. Objavljen u preko sto hiljada primeraka, ovaj roman dokazuje da najbolja dela velike književnosti i u tome mogu premašiti niže vrste literature.

Opsada crkve Svetog Spasa zahvata od srednjeg veka do kraja dvadesetog veka čitav jedan milenijum istorije i kulture, razvoja identiteta i promena društva, oblika života i imaginacije.

#Petrovic #domaci #pisci #knjige #book

Knjiga za danas (54): Dragan Velikić - Slučaj Bremen

„Slučaj Bremen sadrži rečenice koje su toliko jake da ih ni jedan prevod ne bi mogao zamutiti. Imamo posla sa piscem koji je poeta doctus. Dragan Velikić stilski savršeno ostvaruje atmosferu nekoliko epoha. Ovo je jednostavno najbolja knjiga koju sam pročitao poslednjih godina.“ Klemens Rutner

„Slučaj Bremen je priča o jednoj porodici u olujama 20. veka. Velikić proučava geografiju Evrope koja je „po ko zna koji put postala istorija“. Radnja romana odigrava se u vremenskom periodu od Prvog svetskog rata pa sve do raspada Jugoslavije. U prostoru je to od Odese do Beograda, od Subotice do Marijenbada, od Budimpešte do Bremena, i preko Atlantika sve do Milvokija. Međutim, Velikić nije napisao istorijski roman. On ne rekonstruiše mesta i vremena, nego ih sinestetski oživljava u imenima ulica i hotela, u mrežama pruga vozova i tramvaja, kroz sudbine svojih junaka.“ Herman Valman

„Ono što za glavnog junaka Slučaja Bremen ostaje tajna, nakon njegove smrti u saobraćajnoj nesreći, za čitaoca biva otkriveno na kraju romana. Motivom zamene identiteta razrešava se „slučaj Bremen“ u maniru trilera holivudskih filmova.“ Marijana Milošević

„Ovaj Velikićev roman ispisan je prepoznatljivim autorskim rukopisom koji je obeležen brigom za detalj, scenu i štimung.“ Tihomir Brajović

„Junak Velikićevog romana Ivan Bazarov izgrađuje svoj život koristeći se pričama drugih, svog očuha, majke, dede, ljubavnice Olivere, oca nestalog u logoru kraj Bremena… Na taj način on pokušava da se sakrije od sopstvene sudbine, u jednom srednjoevropskom prostoru priče koji obuhvataju Petrograd, Bremen, Rijeka, Trst, Karlsbad/Karlove Vari i Odesa, gde se život odvija više u dubinama ljudi nego na površini njihovih rascepkanih sudbina.“ Mihajlo Spasojević

Dragan Velikić, rođen u Beogradu 1953. godine. Diplomirao je opštu književnost sa teorijom književnosti na beogradskom Filološkom fakultetu. Od 1994. do 1999. godine bio je urednik izdavačke delatnosti Radija B 92. Pisao je kolumne za NIN, Vreme, Danas, Reporter i Status. Od juna 2005. Do novembra 2009. godine bio je ambasador Republike Srbije u Austriji. Živi u Beogradu kao slobodni književnik.

Romani: Via Pula (1988 – Nagrada Miloš Crnjanski), Astragan (1991), Hamsin 51 (1993), Severni zid (1995 – stipendija Fonda „Borislav Pekić“), Danteov trg (1997), Slučaj Bremen (2001), Dosije Domaševski (2003), Ruski prozor (2007 – Ninova nagrada za najbolji roman godine, Nagrada „Meša Selimović“ za najbolju knjigu godine, Srednjoevropska nagrada za književnost), Bonavia (2012), Islednik (2015 – Nagrada „Kočićevo pero“, Ninova nagrada za najbolji roman godine)

Knjige priča: Pogrešan pokret (1983), Staklena bašta (1985), Beograd i druge priče (2009). 

Knjige eseja: YU-tlantida (1993), Deponija (1994), Stanje stvari (1998), Pseća pošta (2006) O piscima i gradovima (2010). 

Knjiga izabranih intervjua: 39,5 (2010).

Monografija Pula – grad interval (2014) – u koautorstvu sa fotografom Igorom Zirojevićem i istoričarkom umetnosti Paolom Orlić.

Knjige Dragana Velikića prevedene su na petnaest evropskih jezika. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama. 

Dobitnik je Nagrade grada Budimpešte za 2013. godinu.

Izvor: laguna.rs

#Velikic #NIN #Laguna #knjige #book #drama

Knjiga za danas (52): Radoslav Petković - Sudbina i komentari

20 godina od prvog izdanja.

Jedan od deset najboljih Ninovom nagradom ovenčanih romana.

Nagrade „Meša Selimović“, Ninova, Borbina i „Radija B92“ za roman godine.

Rus srpskog porekla Pavel Volkov, mornarički oficir, u doba Napoleonovih ratova kreće u tajnu misiju: da uhodi kolonizaciju Balkana i ispita mogućnost pomorskog osvajanja južnog Jadrana. Na tom putu srešće ženu u koju će se zaljubiti, upoznaće znamenite Srbe onoga vremena koji se okupljaju u Trstu i podržavaju srpski ustanak protiv Turaka, pa će se njegova misija pretvoriti u nešto sasvim drugo i završiti sasvim neočekivano. Vek i po kasnije, istoričar Pavle Vuković naći će se usred nemira mađarske revolucije i sovjetske intervencije u Budimpešti, a njegova sudbina neobično će nalikovati sudbini Pavela Volkova, kao donekle i sudbini nesrećnog srpskog despota Đorđa Brankovića... 

„U Sudbini i komentarima lažna istorija slovenskog pohoda na jug izmešala se sa senkama junaka Crnjanskog, pa je oživela prava istorija srpskog pohoda na slobodu... Znanje pravog Dositeja i lažnog grofa Brankovića, jedno kraj drugog, pa izdaje Katarine i Čarnojevića, daleke jedno od drugog, u Sudbini i komentarima posvedočile su čovekovu nemogućnost da se sa svojom srećom zauvek sretne, da svoje biće prepozna i u zagrljaju voljene žene dočeka ono što se sudbini smrtnika uvek jednako nudi, i nikada ne daje.“ - Aleksandar Jerkov

Petkovićev roman govori o univerzalnom problemu čovekove emancipacije ili prava da „svojoj sudbini“, odnosno fatumu – ovde prevashodno istorijskom – „kaže ne“. Duhovito i lucidno prikazujući stalno obnovljivi usud Istorije, Petkovićev roman je na izvestan način „neistoričan“: zamisao o cikličnom ponavljanju sudbine individua (ruski mornarički oficir srpskog porekla Pavel Volkov, istoričar Pavle Vuković, pa i sam grof Đorđe Branković) i zajednica u svojoj osnovi je „protivistorijska“, jednako kao i predstava o izbavljenju i bekstvu iz Istorije. - Tihomir Brajović

Odlomak

Radoslav Petković rođen je 1953. godine u Beogradu.

Objavio je romane: Put u Dvigrad (1979, Nagrada „Miloš Crnjanski“), Zapisi iz godine jagoda (1983), Senke na zidu (1985), Sudbina i komentari (1993, nagrade: „Meša Selimović“ i „Borbina nagrada“ za najbolju knjigu godine, NIN-ova nagrada za najbolji roman godine), Savršeno sećanje na smrt (2008, nagrada „Borisav Stanković“) i Događaj godine (2010); knjige priča: Izveštaj o kugi (1989, „Andrićeva nagrada“) i Čovek koji je živeo u snovima (1998, „Vitalova nagrada“ za knjigu godine); i knjige esejističke proze Ogled o mački (1995), O Mikelanđelu govoreći (2006), Vizantijski internet (2007) i Upotreba vilenjaka (2008).

Dela Radoslava Petkovića prevođena su na francuski, nemački, grčki, mađarski, bugarski, slovenački i slovački jezik.

Prevodio je sa engleskog Čestertona, Tolkina, Defoa i Stivensona.

Priče Radoslava Petkovića nalaze se u više antologija objavljenih u zemlji i inostranstvu.

Izvor: laguna.rs

#RadoslavPetkovic #knjige #domaci #pisci #Laguna #book  #NIN

Knjiga za danas (50): Meša Selimović - Tvrđava

„Troje nas je, u cijelom svijetu samo troje: moji prsti, njeno tijelo i njegov ujednačeni damar. Nije važno šta se dešava u svijetu, nije važno šta će biti sutra, važan je ovaj čas blaženstva bez misli. 

Hiljadu nečijih srećnih časaka biće kao ovaj, ali ovaj nikada više. Hiljadu tuđih ljubavi biće kao ova, ali ova nikad više. 

Prvi put znam šta je sreća, osjećam je, vidim, mirišem.

Cio svijet i cijela vasiona, nas troje. Nikog drugog osim nas nema. I ima sreća. Da li je mogu zadržati?

Napolju je proljetna noć, i mjesečina. A ja ne mogu da zaspim, od sreće kojoj nisam tražio razlog. I nisam se čudio što je tako. Kako bi drukčije i moglo biti?“

Srpska književna scena može se pohvaliti brojnim piscima izuzetnog dara, ali malo je onih čije stvaralaštvo dotiče čitaoca kao Selimovićevo – toplina i neposrednost njegovih junaka i čistota osećanja koja izviru sa stranica ovih dela, ispričanih takvom jednostavnošću kakvu samo vrhunski majstor može da postigne, diraju pravo u dušu i zauvek tu ostaju. „Derviš i smrt“, „Tvrđava“ i „Ostrvo“ pravi su biseri ovog velikana.

MEHMED MEŠA SELIMOVIĆ (Tuzla, 26. april 1910 — Beograd, 11. jul 1982) je bio istaknuti srpski i jugoslovenski pisac iz Bosne i Hercegovine, koji je stvarao u drugoj polovini 20. veka. 

Rođen je 26. aprila 1910. godine u Tuzli. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Godine 1930. upisao se na studijsku grupu srpskohrvatski jezik i jugoslovenska književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Diplomirao je 1934. godine, a od 1935. do 1941. godine radi kao profesor Građanske škole, a potom je 1936. postavljen za suplenta u Realnoj gimnaziji u Tuzli.

Prve dve godine rata živeo je u Tuzli, gde je bio uhapšen zbog saradnje sa Narodnooslobodilačkim pokretom, a u maju 1943. godine prešao je na oslobođenu teritoriju. Tada je postao član Komunističke partije Jugoslavije i član Agitprop-a za istočnu Bosnu, potom je bio politički komesar Tuzlanskog partizanskog odreda. Godine 1944. prešao je u Beograd, gde je obavljao značajne političke i kulturne funkcije. Od 1947. godine živeo je u Sarajevu i radio kao profesor Više pedagoške škole, docent Filozofskog fakulteta, umjetnički direktor „Bosna-filma“, direktor drame Narodnog pozorišta, glavni urednik IP „Svjetlost“. Godine 1971. je penzionisan i preselio se u Beograd. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Izvor: vulkani.rs

#Selimovic #Tvrdjava #domaci #pisci #knjige #Vulkan #book

Knjiga za danas (46): Danilo Kiš - Psalam 44

Zajedno s Mansardom, prvi roman Danila Kiša.

Velika povest o logorima Drugog svetskog rata.

Uzbudljiva priča o objavi istorije u običnom životu i o ljudskoj sudbini u vremenima istorije.

Knjiga iz koje su proistekla druga velika dela ovog modernog klasika srpske književnosti: Peščanik, Grobnica za Borisa Davidoviča i Enciklopedija mrtvih. 

#DaniloKiš #Psalam44 #knjige #books