Knjiga za danas (6): Nikolaj Gogolj - Šinjel i druge priče

Šinjel (rus. Šinelь) je pripovetka Nikolaja V. Gogolja. Prvi put je izdata 1842. godine.

Kompozicija se odvija hronološki, a pripovetka spada u nefabularnu prozu, odnosno prozu u kojoj nema puno događanja i u kojoj fabula nije na prvom mestu. Šinjel započinje uvodom u kojem se opisuje Akakijev lik i život, a zatim dobijanjem novog šinjela radnja se zapliće i kulminira krađom istog. Smrću glavnog lika pripovetka se raspliće i završava epilogom (dodatkom), koji za razliku od prethodnih delova pripovetke dobija fantastičnu dimenziju i u kojem se pojavljuje duh protagoniste u obliku Akakijevog mrtvog tela. Pomoću Akakijevog duha vrši se osveta, pravda biva zadovoljena, a za Akakija život počinje tek nakon smrti.

Velikoj popularnosti pripovetke pripomogao je Fjodor Dostojevski svojim čuvenim citatom „Svi smo mi izašli iz Gogoljevog Šinjela“, Dostojevski je time iskazao poštovanje prema autoru.

Nikolaj Vasiljevic Gogolj rodjen je 1809. godine u Sorocincima u Mirgorodskom okrugu. Skolovao se u Poltavi, zatim u Njezinu, gde se osecao strancem, kao da je “zalutao u tudjinu”. Skolovanje nastavlja u Petrogradu, u kome ce upoznati jedan drugi svet, svet sitnih cinovnika, malih ljudi,o cemu ce takodje pisati u svojim Petrogradskim pricama. Bio je profesor istorije na univerzitetu, ali bez uspeha.

Gogolj je bio prijatelj pesnika romanticara – Zukovskog i Puskina. Napustio je profesiju predavaca i posvetio se knjizevnosti. Prva njegova zbirka pripovedaka je Veceri na salasu kod Dikanjake (1831), a druga, pod istim naslovom, izlazi naredne, 1832. godine. Sledece njegove zbirke su Arabeske, zatim knjiga Mirgorod, u kojoj je i velika pripovest Taras Buljba. Potom dolaze Petrogradske price.

Njegov kriticki realizam posebno ce do izrazaja doci u antologijskoj prici Sinjel, kao i u prvom delu romana Mrtve duse i komediji Revizor.

Pred kraj zivota, u dva navrata, 1845. i 1852.godine, spaljivao je nastavak, drugi deo svojih Mrtvih dusa.

Gogolj je slikao svakodnevni zivot, prvenstveno sumornu i mracnu stranu zivota. Opisivao je:

- zaostalost sela i siromastvo seljaka

- predanja, verovanja i fantasticne predstave coveka na selu

- epsku proslost, junake i podvige koje ce suprotstaviti nistavnoj stvarnosti

- sitne cinovnike, podanistvo i strah, na jednoj strani, i bezosecajnost i tiraniju, na drugoj strani

Svojim delom uticao je na srpske pisce: na komediografski rad Branislava Nusica (Sumnjivo lice), Milovana Glisica i na Stevana Sremca.

#Gogolj #Šinjel #knjige #book