Dok je sunca, dok je mačeva, Sloven se ne predaje!
Roman o Starim Slovenima, o vremenima kada je nepreglednim prostranstvima slobode odjekivao topot konja i prasak gromova.
Istok je divlje jurio. Čežnja i smelost su ga raspinjali. Prvi put je osetio ratni pas oko struka, prvi put njegovo oko nije tražilo zverinje, nego je žudelo da ugleda sjajne šlemove Vizantinaca. Srce mu je u prsima burno kucalo, osećao je silnu snagu u rukama, pa bi ponekad trgnuo uzde tako snažno da bi konj njisnuo, opružio vrat i jurnuo u divljem trku dolinom. Činilo mu se da sunce još nikad nije sijalo tako prijatno i tako slobodno.
Izuzetno uzbudljiva, bezvremena priča koja iznova i vrlo uspešno oživljava doba kada su čast, hrabrost i odanost bile vrhunske vrline a oganj i čelik krčili put u besmrtnost i slavu.
Pod slobodnim suncem je gotovo jedina knjiga na ovim prostorima koja dočarava dolazak Slovena na Balkan, ratove sa Vizantijom i Hunima, prve susrete paganskih bogova i hrišćanstva, kao i napore za ujedinjenjem rascepkanih slovenskih plemena u jedan narod.
Zasnovan na istorijskim činjenicama i smešten u šesti vek nove ere, roman prikazuje sudar dva sveta: dekadentne i osvajački nastrojene Vizantije kojom upravljaju moćni Justinijan i njegova promiskuitetna žena Teodora i nepokorenih Slovena čiji pohod na jug ne može biti zaustavljen.
Franc S. Finžgar je slovenački pisac i prevodilac. Rođen je 1871. u selu Doslovče u Gorenjskoj, a umro 1962. godine u Ljubljani. Bio je redovni član Slovenačke akademije nauka i umetnosti. U slovenačkoj književnosti poznat je po realističnim pričama o svakodnevnom seoskom životu kao i po onima o životu gradske buržoazije. Najpoznatija dela su mu Triglav (1896), Divlji lovac (1902), Pod slobodnim suncem (1906–1907), Gospodin Hudournik (1934), Njiva (1951) i Mirni put (1952).
Istorijski roman Pod slobodnim suncem je Finžgarova najobimnija i najznačajnija knjiga; prevedena je na nekoliko jezika i doživela nebrojena izdanja. Pripremajući se za pisanje ove knjige Finžgar je detaljno proučio građu o doseljavanju Slovena na Balkan, a zatim i dela starovizantijskog pisca Prokopija iz Cezareje od kojeg je uzeo podatke o tadašnjem životu u Vizantiji. Po sopstvenim rečima, obišao je i istražio predele na kojima će se odigravati radnja njegovog romana – pešice je putovao niz Dunav, prokrstario nekadašnju Meziju i Trakiju, razgledao stari Vizant, crkvu Svete Sofije, gradske forume i naselja po Zlatnom rogu.
Izvor: laguna.rs
Нема коментара:
Постави коментар