http://www.imdb.com/title/tt0374102/?ref_=nv_sr_1
Dvoje mladih japija odlaze na vikend - ronjenje. Normalno, stvari podu naopako i oni se nađu u vodi, 30 km od obale, okruženi ajkulama...
Ajkule. Prave, žive ajkule. Veliki, oštri zubi. Kada saznate da su do sada nepoznati glumci, Blanchard Ryan i Daniel Travis zaista ušli u vodu sa ajkulama, trideset milja od obale, prvo će te se upitati zbog čega? Odgovor na to pitanje je prilično slojevit. Osnovna ideja iza čitavog projekta je potekla iz senzibilteta koji je u svet filma uveo film Veštica iz Blera. Ako se Kentisovoj fasciniranosti lo-fi hororom doda činjenica da još od Spielbergovog filma Ajkula nije bilo pristojnog filma o zubatim nemanima, jasno je da Open Water u tom neispunjenom prostoru traži svoje mesto. Kentisov film ima privlačnost za generacije odrasle na Jackassu. Uostalom, u svim kulturama postoji fascinacija gotovo pornografskim nasiljem i opasnošću. Open Water je samo korak od snaf filma. Dovoljno je bilo da neka od ajkula zagrize jednog od dvoje glumaca koji su se tri nedelje brčkali u vodi punoj ajkula. Zbog toga je Open Water mnogo značajniji film nego što se to može pomisliti na prvo gledanje. Pomeranje granica uvek izgleda slučajno, međutim Chris Kentis je kao i ekipa Veštice iz Blera sa popriličnim predumišljajem obavio svoj zločin. Film je sam po sebi jedinstven i ne treba mu posebna reklama. Deo publike fasciniran takvim temama (uglanom tinejdžeri) će svakako gledati film o ribi i tipu koji su okruženi PRAVIM ajkulama! Nadaće se da će dovoljno kritičara hvaliti originalan pristup i Kentis će dobiti priliku da snimi pravi film. Znači u pitanju je samo dobro osmišljen trik zbog publiciteta. Uglavnom je tako, uz srećnu okolnost da je Kentis pokazao prilično veštine (nije teško održati napetost kada su vam glumci morska čudovišta).
Ajkule. Prave, žive ajkule. Veliki, oštri zubi. Kada saznate da su do sada nepoznati glumci, Blanchard Ryan i Daniel Travis zaista ušli u vodu sa ajkulama, trideset milja od obale, prvo će te se upitati zbog čega? Odgovor na to pitanje je prilično slojevit. Osnovna ideja iza čitavog projekta je potekla iz senzibilteta koji je u svet filma uveo film Veštica iz Blera. Ako se Kentisovoj fasciniranosti lo-fi hororom doda činjenica da još od Spielbergovog filma Ajkula nije bilo pristojnog filma o zubatim nemanima, jasno je da Open Water u tom neispunjenom prostoru traži svoje mesto. Kentisov film ima privlačnost za generacije odrasle na Jackassu. Uostalom, u svim kulturama postoji fascinacija gotovo pornografskim nasiljem i opasnošću. Open Water je samo korak od snaf filma. Dovoljno je bilo da neka od ajkula zagrize jednog od dvoje glumaca koji su se tri nedelje brčkali u vodi punoj ajkula. Zbog toga je Open Water mnogo značajniji film nego što se to može pomisliti na prvo gledanje. Pomeranje granica uvek izgleda slučajno, međutim Chris Kentis je kao i ekipa Veštice iz Blera sa popriličnim predumišljajem obavio svoj zločin. Film je sam po sebi jedinstven i ne treba mu posebna reklama. Deo publike fasciniran takvim temama (uglanom tinejdžeri) će svakako gledati film o ribi i tipu koji su okruženi PRAVIM ajkulama! Nadaće se da će dovoljno kritičara hvaliti originalan pristup i Kentis će dobiti priliku da snimi pravi film. Znači u pitanju je samo dobro osmišljen trik zbog publiciteta. Uglavnom je tako, uz srećnu okolnost da je Kentis pokazao prilično veštine (nije teško održati napetost kada su vam glumci morska čudovišta).
Posebna priča su glumci koji su dozvolili da ih režiser nagovori da uopšte uđu u vodu. Zar je potreba da se nečije ime pojavi na špici toliko jaka da se potpuno potisne iskonski strah? Ako su ovo preživeli, njih dvoje imaju sjajnu budućnost u Hollywoodu. Kao i u mnogim sličnim situacijama, kada adrenalin preplavi sistem, teško je sve to doživeti kao glumu. Kako odglumiti preplašenost kada vam ispred nosa pliva bela ajkula? Interesantno je da bez obzira na okolnosti ni za trenutak nemate osećaj da je u pitanju dokumentarac (mada u izvesnom , perverznom smislu, Open Water ima osnovu dokumentarca). To je samo zbog činjenice da su svi učesnici svojom voljom (pri čistoj svesti?) ušli u vodu, tj. projekat.
Ne zaboravite, nema dresera, u filmu su prave ajkule (što bi rekli, divlje životinje) koje ne prate dogovoreni scenario. Dakle, to je ta posebna aroma, što jedan deo glumačke ekipe, tj. ajkule ne glume po planu. Potpuno postmodernistički i istovremeno potpuno idiotski, ali u tome i jeste štos sa postmodernom. Ljubitelji umetnosti su dobili svoj horor, a postavlja se pitanje šta je sledeće? Da li će neko biti neoriginalan pa će umesto ajkula pozvati bele medvede, ili recimo lavove. Možda će neko podeliti glumcima bojevu municiju, ili će uvrstiti dokumentarne snimke pljačke u akcioni film? Sve to i nije toliko bitno,važno je da će Kentisov film zauzeti svoje mesto u filmskoj istoriji.
Sirovo ostvarenje kao što je Open Water, najbolje će oceniti vreme. Pogledajte samo šta bi oko silne frke koju je izazvao film Projekat: Veštica iz Blera. Ljudi srećom brzo zaboravljaju, što je osećanje intenzivnije (u ovom slučaju strah) više se potiskuje. Živela represivnost.
prolog.rs
#OpenWater #shark #adventure
Нема коментара:
Постави коментар